Osni­va­njem vjer­skih usta­no­va i ško­la, po­je­di­ne struk­tu­re iz re­gi­o­na na­mje­ra­va­le su da mo­bi­li­zu­ju ra­di­kal­ne struk­tu­re u Cr­noj Go­ri, a iza tih na­mje­ra naj­ma­nje se kri­la vjer­ska, a da­le­ko vi­še nji­ho­va po­li­tič­ka pre­ten­zi­ja, iz­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dan“ re­is Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri Ri­fat Fej­zić. Go­vo­re­ći o vjer­skom ra­di­ka­li­zmu, ve­ha­bij­skim po­kre­ti­ma i uče­šću na stra­nim ra­ti­šti­ma, Fej­zić je uka­zao da je po­sled­njih go­di­na u me­di­ji­ma vi­še pri­su­tan glas pred­stav­ni­ka ISIL-a ili Al-Ka­i­de, ne­go ovla­šće­nih in­sti­tu­ci­ja za tu­ma­če­nje isla­ma, po­ru­ču­ju­ći da je IZCG ri­ječ nji­ho­vo oruž­je u bor­bi pro­tiv ek­tre­mi­zma.
●Po­sled­nju go­di­nu obi­lje­ži­li su bru­tal­ni na­pa­di te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja se­be na­zi­va Islam­skom dr­ža­vom. Rast vjer­skog eks­tre­mi­zma evi­den­tan je u svi­je­tu, pa i u re­gi­o­nu. Da li mi­sli­te da Cr­noj Go­ri pri­je­ti opa­snost od dje­lo­va­nja ra­di­kal­nih vjer­skih gru­pa i or­ga­ni­za­ci­ja?
– Kad go­vo­ri­mo o vjer­skom eks­tre­mi­zmu tre­ba ima­ti na umu da go­vo­ri­mo o jed­noj vr­lo kom­plek­snoj dru­štve­noj po­ja­vi ko­ju ne bi­smo smje­li po­jed­no­sta­vlji­va­ti. Da­nas za­hva­lju­ju­ći me­dij­skom po­jed­no­sta­vlji­va­nju stva­ri, vjer­nik ko­ji i ma­lo dr­ži do vje­re, eti­ke­ti­ra se eks­tre­mi­stom. Kon­kret­no u ve­zi sa mu­sli­ma­ni­ma, vjer­nik ko­ji oba­vlja pet dnev­nih na­ma­za u oči­ma jav­no­sti po­sta­je eks­tre­man iako je to mi­ni­mum oba­ve­za ko­ji­ma vjer­nik is­ka­zu­je pri­vr­že­nost vjer­skim uvje­re­nji­ma. Ta­ko, ka­da po­sta­vlja­mo ovo pi­ta­nje, mo­ra­mo bi­ti ja­ko pre­ci­zni da li mi­sli­mo na istu po­ja­vu. Na pri­mjer, za dr­ža­vu je vjer­ski eks­tre­mi­zam sa­mo ona po­ja­va ko­ja pred­sta­vlja pri­jet­nju bez­bjed­no­sti, a po­ve­za­na je sa vjer­skim uče­njem. Za no­vi­na­re to je oso­ba ko­ja (kad su u pi­ta­nju mu­sli­ma­ni) sli­je­di kul­tu­ru Is­to­ka u obla­če­nju ili no­si bra­du. Vjer­ske za­jed­ni­ce mno­go vi­še pa­žnje po­sve­ću­ju ide­o­lo­škoj po­za­di­ni eks­tre­mi­zma ko­ja po­ku­ša­va da po­sta­vi nor­mom, zva­nič­nim uče­njem ne­što što od­u­da­ra od zva­nič­nog tu­ma­če­nja jed­ne vje­re i is­klju­ču­je je iz ši­re za­jed­ni­ce.
Opa­snost od eks­trem­nog uče­nja ja­vlja se on­dje gdje ne­ma osu­de i dje­lo­va­nja vjer­skih za­jed­ni­ca ko­je bi su­zbi­le ta­kvo dje­lo­va­nje. Islam­ska za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri mi­slim da mo­že bi­ti pri­mjer za­jed­ni­ce u re­gi­o­nu ko­ja je od sa­mog po­čet­ka za­u­ze­la stav pre­ma ra­di­kal­nim po­kre­ti­ma, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, već i u svi­je­tu. Kad ka­žem pri­mjer za­jed­ni­ca­ma ne mi­slim sa­mo na islam­ske za­jed­ni­ce već i osta­le. Svje­do­ci smo ne sa­mo de­ve­de­se­tih već i ka­sni­je ra­di­kal­nih iz­ja­va po­je­di­nih pred­stav­ni­ka za­jed­ni­ca.
●Ima­te li sa­zna­nja da li ta­kve or­ga­ni­za­ci­je, a ko­je svo­je dje­lo­va­nje na­vod­no za­sni­va­ju na isla­mu, ima­ju svo­je „ogran­ke“ u Cr­noj Go­ri? U Cr­noj Go­ri se naj­če­šće go­vo­ri o po­sto­ja­nju ve­ha­bij­skog po­kre­ta. Pre­ma Va­šim sa­zna­nji­ma, ko­li­ko pri­pad­ni­ka ta­kvog po­kre­ta ima u Cr­noj Go­ri i ko­li­ko je nji­ho­vo dje­lo­va­nje de­struk­tiv­no po Islam­sku za­jed­ni­cu i ge­ne­ral­no dru­štvo?
– Ne znam ko­li­ko pri­pad­ni­ka eks­trem­nih gru­pa­ci­ja ima u Cr­noj Go­ri i u ka­kvoj su ve­zi sa ta­kvim gru­pa­ci­ja­ma iz­van ze­mlje. Ali ono što je evi­dent­no je da su ta­kvi po­kre­ti pro­blem Islam­skoj za­jed­ni­ci, iz jed­nog raz­lo­ga – jer su na­i­šli na osu­du zva­nič­ne po­li­ti­ke za­jed­ni­ce. Da smo ko­jim slu­ča­jem za­u­ze­li po­mir­ljiv stav i da­li im pro­sto­ra za dje­lo­va­nje, oni bi vje­ro­vat­no pro­mi­je­ni­li svoj od­nos pre­ma za­jed­ni­ci, ali bi ta­da na­ša za­jed­ni­ca od­stu­pi­la od svo­je mi­si­je po­zi­va­nja na na­u­ča­va­nje is­prav­ne vje­re i in­te­re­sa mu­sli­ma­na.
●Da li Vam je po­zna­to ka­ko dje­lu­je je­dan pri­pad­nik ve­ha­bij­skog po­kre­ta?
– Ti po­kre­ti su od sa­mog po­čet­ka pre­po­zna­li ne­pri­ja­te­lja za svo­je dje­lo­va­nje u zva­nič­nim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma i na­pa­da­li su ima­me, vjer­ske slu­žbe­ni­ke i vi­še­vje­kov­nu tra­di­ci­ju mu­sli­ma­na u Cr­noj Go­ri i uop­šte na Bal­ka­nu. Po­ku­ša­li su i po­ku­ša­va­ju i da­nas da une­su po­met­nju u dže­ma­tu kao osnov­noj or­ga­ni­za­ci­o­noj je­di­ni­ci Islam­ske za­jed­ni­ce, na na­čin da su po­kre­nu­li ka­ma­pa­nju pro­tiv na­či­na oba­vlja­nja vjer­skih ob­re­da i kuć­nog re­da u dža­mi­ja­ma. Jed­na eks­trem­na gru­pa ci­je­lu svo­ju ide­o­lo­gi­ju te­me­lji na kri­ti­ci i ru­še­nju zva­nič­nih za­jed­ni­ca jer su one smet­nja za nji­ho­vo ši­re­nje. Ta­ko da je osnov nji­ho­vog uče­nja uno­še­nje sta­nja anar­hi­je u tu­ma­če­nju i pri­mje­ni vje­re. U ta­kvim okol­no­sti­ma za ne­ko­li­ko go­di­na mo­že se oče­ki­va­ti po­ja­va ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca ko­ji će ofor­mi­ti dže­ma­te ko­ji će po­če­ti da op­tu­žu­ju jed­ni dru­ge za ne­vje­ro­va­nje, a to je već do­bar po­če­tak za raz­vi­ja­nje po­kre­ta ko­ji pred­sta­vlja­ju opa­snost po ši­re dru­štvo i jav­ni red i mir.
●Ne­ri­jet­ko se mo­glo ču­ti da po­je­di­ne struk­tu­re iz re­gi­o­na ra­de na „mo­bi­li­za­ci­ji“ ve­ha­bi­ja, te da su na­vod­no po­sto­ja­le na­mje­re osni­va­nja ško­la i vjer­skih usta­no­va za pro­pa­gi­ra­nje ta­kvog, uslov­no re­če­no, uče­nja. Da li je to tač­no?
– Kao što sam re­kao, osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka ra­di­kal­nih po­kre­ta je­ste uvo­đe­nje ha­o­tič­no­sti u ra­du jed­ne za­jed­ni­ce. Osni­va­nje na­ve­de­nih usta­no­va ima­lo je za cilj de­sta­bi­li­za­ci­ju Islam­ske za­jed­ni­ce i raz­bi­ja­nje je­din­stva mu­sli­ma­na u Cr­noj Go­ri. Iza osni­va­nja ovih usta­no­va kri­la se naj­ma­nje vjer­ska, a da­le­ko vi­še po­li­tič­ke pre­ten­zi­je po­je­di­nih kru­go­va iz su­sjed­ne dr­ža­ve. Ove usta­no­ve su bi­le po­ku­šaj za mo­bi­li­zi­ra­nje ra­di­kal­nih struk­tu­ra u Cr­noj Go­ri ko­je je­dva če­ka­ju sa­ve­zni­ka u bor­bi pro­tiv in­sti­tu­ci­o­nal­nog je­din­stva mu­sli­ma­na u Cr­noj Go­ri.
●Ka­kve ak­tiv­no­sti IZCG pred­u­zi­ma ka­ko bi vjer­ni­ci­ma uka­za­la na de­struk­tiv­nost dje­lo­va­nja ta­kvih po­kre­ta?
– Islam­ska za­jed­ni­ca kroz mek­teb, sred­nju vjer­sku ško­lu me­dre­su, tri­bi­ne, se­mi­na­re, hut­be (ob­red­ni go­vor u dža­mi­ja­ma pet­kom) iz­no­si zva­nič­no tu­ma­če­nje vje­re i za­u­zi­ma stav po pi­ta­nju od­re­đe­nih po­ja­va u dru­štvu. Na­ša oruž­je u bor­bi pro­tiv eks­tre­mi­zma je na­ša ri­ječ. Vjer­ski slu­žbe­ni­ci su pri­sut­ni u na­ro­du i uka­zu­ju im na po­ku­ša­je de­vi­jant­nog tu­ma­če­nja i pri­mje­ne isla­ma. Upra­vo dok raz­go­va­ra­mo o ovoj te­mi u Cr­noj Go­ri u svim medž­li­si­ma or­ga­ni­zo­va­li smo ci­klus tri­bi­na pod na­zi­vom „Sred­nji put“, ko­ji po­zi­va is­prav­nom i zva­nič­nom tu­ma­če­nju vje­re.
●Ka­ko IZCG gle­da na uče­šće cr­no­gor­skih gra­đa­na na stra­nim ra­ti­šti­ma i ko­li­ko to uti­če na stva­ra­nje lo­še per­cep­ci­je jav­no­sti pre­ma isla­mu?
– Sva­ki ob­lik po­dr­ža­va­nja ili hra­bre­nja onih ko­ji idu na ra­ti­šte ili po­dr­ža­va­ju or­ga­ni­za­ci­ju Islam­ske dr­ža­ve na­no­si ve­li­ku šte­tu isla­mu i mu­sli­ma­ni­ma u ci­je­lom svi­je­tu. Da­nas su mu­sli­ma­ni osu­đe­ni na vje­či­to prav­da­nje da islam ni­je ono što tu­ma­či or­ga­ni­za­ci­ja zva­na Islam­ska dr­ža­va, već da je islam re­li­gi­ja ko­ja ši­ri mir. Ko­li­ko će­mo us­pje­ti da ubi­je­di­mo svo­je kom­ši­je za­vi­si od to­ga ko­li­ko će me­di­ji pre­no­si­ti re­al­nu sli­ku o isla­mu i kul­tu­ri i obi­ča­ji­ma mu­sli­ma­na. Po­sled­njih go­di­na vi­še je u me­di­ji­ma bio pri­su­tan glas pred­stav­ni­ka Isi­la ili Al-Ka­i­de ne­go ovla­šće­nih in­sti­tu­ci­ja za tu­ma­če­nje isla­ma. Mi­slim da je to ve­li­ki pro­blem. Ka­da su po­sri­je­di cr­no­gor­ski me­di­ji, za­hval­ni smo im što su u svim emi­si­ja­ma ko­je su go­vo­ri­le o an­ti­mu­sli­man­skim tu­ma­če­nji­ma isla­ma do­zvo­li­li uče­šće i pred­stav­ni­ci­ma za­jed­ni­ce.
●Da li ste za­do­volj­ni od­no­som dr­ža­ve pre­ma IZCG i u kom smje­ru sma­tra­te da bi tre­ba­lo una­pri­je­di­ti tu sa­rad­nju?
– Od­nos dr­ža­ve Cr­ne Go­re pre­ma Islam­skoj za­jed­ni­ci je u uz­la­znoj pu­ta­nji, uvi­jek mo­že bi­ti bo­lji ali ima­mo na umu či­nje­ni­cu da je pro­te­klo sve­ga jed­na de­ce­ni­ja od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti, a u tom pe­ri­o­du ostva­re­ni su po­pri­lič­no ko­rekt­ni od­no­si. Ono što za­jed­ni­ce tra­že od dr­ža­ve u se­ku­lar­nom dru­štvu je pro­stor za slo­bod­no na­u­ča­va­nje i pri­mje­nu vje­re. Ra­zu­mi­jem da se još mno­gi pred­u­slo­vi mo­ra­ju is­pu­ni­ti da bi se obez­bi­je­dio na­ve­de­ni pro­stor, ali mno­go je i ura­đe­no.
A.T.


Pro­ble­ma­tič­no ne­pre­po­zna­va­nje isto­rij­skog kon­ti­nu­i­te­ta

●Da li mi­sli­te da je do­bra od­lu­ka Vla­de da re­vi­di­ra Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti? Osim sa­mog na­zi­va za­ko­na, šta je za Vas bi­lo naj­pro­ble­ma­tič­ni­je u tom ak­tu? Da li sma­tra­te da je po­je­di­nim od­red­ba­ma za­ko­na mo­gao bi­ti do­ve­den u pi­ta­nje in­te­gri­tet Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri?
– Po­sli­je jav­ne ras­pra­ve mi­slim da će Vla­da iz­vr­ši­ti ne­ke iz­mje­ne, ali ne bit­ne, s ob­zi­rom da je Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va uka­za­lo u jed­nom od sa­op­šte­nja da se uglav­nom ra­di na ne­kim ma­njim iz­mje­na­ma ko­je se ti­ču kon­ci­zno­sti tek­sta na­cr­ta za­ko­na. Ta­ko da ne vje­ru­jem da se ra­di o zna­čaj­nom re­vi­di­ra­nju tek­sta, ali sa­če­ka­će­mo da vi­di­mo.
Mi smo po­sla­li do­pis mi­ni­star­stvu sa dva­de­se­tak su­ge­sti­ja na tekst na­cr­ta za­ko­na, je­dan ve­ći dio tih su­ge­sti­ja ti­cao se pre­ci­zi­ra­nja od­re­bi ko­ji re­gu­li­šu prav­ni po­lo­žaj i funk­ci­o­ni­sa­nje za­jed­ni­ca, po­seb­no u onom di­je­lu ko­ji se ti­če od­no­sa za­jed­ni­ce i dr­ža­ve. Po­li­tič­ko ne­sla­ga­nje sa za­ko­nom is­ta­kli smo u di­je­lu ko­ji se od­no­si na ne­pre­po­zna­va­nje u tek­stu na­cr­ta isto­rij­skog kon­ti­nu­i­te­ta za­jed­ni­ca ko­je su vi­še­vje­kov­no pri­sut­ne u Cr­noj Go­ri i član 52 ko­ji se od­no­si na vjer­ske objek­te sa­gra­đe­ne do 1. de­cem­bra 1918, po­seb­no na stav 2 ovog čla­na. Na­še ne­sla­ga­nje sa na­zi­vom je sa­mo jed­na od su­ge­sti­ja ko­ja ima prav­ne re­pre­ku­si­je na dalj­ni sa­dr­žaj za­ko­na i nje­gov od­nos pre­ma osta­loj za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi.


Zu­kor­lić ima am­bi­ci­ju da ši­ri po­li­tič­ki uti­caj

●U jav­no­sti je već du­že vri­je­me ak­tu­e­lan su­kob IZCG sa muf­ti­jom san­džač­kim Mu­a­me­rom Zu­kor­li­ćem. Šta je bio osnov tog su­ko­ba i da li je on pre­va­zi­đen?
– Mi­slim da ste do­bro pri­mi­je­ti­li da je Islam­ska za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri u su­ko­bu sa go­spo­di­nom Zu­kor­li­ćem a ne sa in­sti­tu­ci­jom Islam­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji ko­ju on pred­sta­vlja. Du­bo­ko sam uvje­ren da unu­tar nji­ho­ve za­jed­ni­ce po­sto­ji ve­li­ki broj slu­žbe­ni­ka ko­ji su za ko­rekt­nu sa­rad­nju na islam­skim prin­ci­pi­ma pro­mi­ca­nja do­bra i spre­ča­va­nja zla.
Pi­ta­nje San­dža­ka ni­je pro­blem nje­go­vog ne­pri­zna­va­nja kao kul­tur­no-isto­rij­ske ka­te­go­ri­je od stra­ne obje za­jed­ni­ce, već am­bi­ci­ja muf­ti­je Zu­kor­li­ća da ad­mi­ni­stra­tiv­no po­kri­va onaj dio San­dža­ka ko­ji se pro­sti­re i u Cr­noj Go­ri. U nje­go­vim iz­ja­va­ma ide­ja San­dža­ka je na zad­njem mje­stu, a mno­go vi­še je za­stu­plje­na nje­go­va am­bi­ci­ja da pro­ši­ri vla­sti­ti po­li­tič­ki uti­caj i po ci­je­nu po­dje­la ko­je je iza­zvao na pod­ruč­ju Pri­je­po­lja, Tu­ti­na, No­vog Pa­za­ra itd.